Naselja Stare planine 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 16 | Nivo: Geografski fakultet

Универзитет у Београду
Географски факултет
Геопросторне основе животне средине
Семинарски рад
из предмета Антропоекологија на тему:
~Насеља Старе планине~
Студенти:
Професор: Др. Милован Пецељ Лола Марковић19/08
Асистент: Иван Самарџић Ана Ивљанин 7/08
Милена Ђурковић 33/08
Децембар 2010, Београд
Садржај
1. Увод............................................................................................3
2. Географски положај...................................................................4
3. Насеља Старе планине...............................................................5
4. Процес депопулације.................................................................8
5. Ревитализација села и демографска обнова............................9
6. Села у функцији туризма.........................................................11
7. Пројекција развоја и размештаја становништва....................13
8. Закључак....................................................................................16
9. Литература.................................................................................17
1.Увод
Друго име Старе планине је Балкан. Цело Балканско полуострво названо је по овој планини, као сто је Апенинско полуострво названо по планини Апенини, а Пиринејско полуострво по планини Пиринеји. Ова веначна планина представља део пространог планинског венца који се назива Карпатско – балкански планински лук. Највиши врх на Старој планини је Ботев 2376 м, Бугарска. Највиши врх Старе планине на њеном делу који захвата Србија је Миџор 2169 м.
Одлуком Владе Републике Србије 1997. године застићен је парк природе "Стара планина" који заузима 142 000 хектара.
Подручје парка природе Стара планина, са својим окружењем, долинским делом кроз који пролазе магистралне и регионалне саобраћајнице, у којем се налазе градски-регионални центри Зајечар, Књажевац, Пирот и Димитровград у целини се третира као јединствена туристичка регија ( И степена), која је и по другим основама Републике од приоритетног значаја у развојним програмима Републике. Према макрорегионализацији у Просторном плану Републике Србије простор Старе планине је класификован као изузетно вредно природно подручје од националног, међудржавног значаја ( погранично подручје), међународног значаја ( резерват биосфере, МАБ, ИБА подручје) и са изразитим геоморфолошким и биогеографским карактеристикама.
Историјска збивања на Старој планини оставила су још од праисторијског периода невелике али препознатљиве и значајне трагове. У односу на друга подручја на Старој планини није дошло до већег обима изградње, што је евидентно последица недовољног улагања у развој планинских подручја у Србији, али што се може оценити и позитивним јер није дошло до уништавања ресурса , а сачувани су и природно вредни делови , подручја и перспективне локације. Туризам би требало да буде једна од приоритетних развојних делатности.
Основна вредност
Парк природе „Стара планина“ обухвата подручје изузетне геолошке разноврсности, морфо-хидролошке дисецираности, на којем је развијен и очуван специфичан диверзитет флоре и фауне, захваљујући чему је створен и одржава се традиционални начин живота.
2. Географски положај
Део Старе планине који се налази у нашој земљи, регионално припада источној Србији и административно се простире на територији четири општине – Зајечар, Књажевац ( Тимочки округ), Пирот и Димитровград ( Пиротски округ). Природно добро се састоји из Заглавка и Висока у којем доминирају водотоци Трговишки и Бели Тимок, односно Топлодолска река и Височица. Као морфолошка целина омеђена је долинама белог и трговишког тимока и Височице, а на истоку државном границом, пруђајући се у меридијанском правцу скоро 100 км.

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]